28.7.09

Savršeni stranac/ Perfect stranger


Jutra mirišu na jesen, ali ne još onu pravu. Sanjah te noćas. Probudila sam se ni tužna ni sretna nakon toga. Već jako dugo ne činiš me ni tužnom ni sretnom: to žalim. Žalim za onim intenzitetom osjećaja, makar bolnih, ali jakih, sirovih, nesputanih.... Lagodno je živjeti u kolotečini svakodnevice, u ustajalim vodama stalno istih dana. Komotno je, ugodno, ali dosadno, neživotno, pomalo zatupljujuće. Koliko god je život na rubu u konačnici užasno iscrpljujući, toliko je .....potreban. Barem meni. Ovako sam emocionalno uspavana, ako ne i mrtva. No ne vidim tko i što bi me sada pokrenulo. Tebe više ne mogu ni zamisliti. Postao si savršeni stranac.

0 komentari: